Зграда основне школе у Врњачкој Бањи сазидана је 1865. године, а све дотле настава је обављана по приватним кућама. Основну школу у Врњачкој Бањи похађала су деца из околних села: Врњаца, Руђинаца, Штулца, Дубља, Новог Села, Рсаваца, Липове и Станишинаца. Деца из Попине, Угљарева и Лозне похађала су школу у Трстенику.
Услед велике удаљености школе од места становања, школу је похађао мали број деце са села и то искључиво мушке.
После подизања школа у околним местима Новом Селу, Дубљу, Брезовици настало је растерећење школа у Врњачкој Бањи, али је још увек остао већи број деце из Врњаца и Руђинаца чије су куће биле удаљене по више километара од школе. То је био велики напор за малу децу нарочито у зимско доба. Родитељи су били принуђени да своју децу доводе и одводе од школе јер је настава била целодневна. Поред удаљености мала деца су била изложена и многим елементарним непогодама. Овакво стање нагнало је ђачке родитеље да траже излаза. Виђенији грађани повели су акцију да се сазида школска зграда негде у близини железничке станице у селу Врњцима.
Око 1925. године Општински одбор на челу са дугогодишњим председником Љубисавом Драшковићем и општинским деловођом Божилом Протићем, донео је одлуку да се у поменуту сврху образује фонд за подизање школске зграде у селу Врњцима. У фонд је улагана сваке године сума новаца предвиђена буџетом, с клаузулом, да се новац из овога фонда не сме ни зашта друго употребити. Новац је улаган код Народне банке, тако да је фонд 1929. располагао сумом од 350.000 динара.
Пошто је по предвиђеном плану и предрачуну ова сума новаца била довољна за подизање школске зграде и учитељских станова потребно је било прићи радовима, али је недостајало земљиште. Ово је престављало највећу тешкоћу. У то време био је изабран за председника општине Милорад Грујић, књижар из Врњачке Бање. Он је био познат као веома добар и хуман човек. Ставио је себи у задатак да што је могуће пре приступи подизању школске зграде пронашавши излаз у избору земљишта. Као најпогодније место била је ливада Милунке супруге покојног Богољуба Видаковића из Врњаца. Председник Милорад Грујић са Милисавом Кушићем, месаром из Врњачке Бање и Мијушком Петровићем из Штулца отишли су код Милунке и саопштили јој циљ своје посете. Милунка је као ретко хумана жена са највећим задовољством озарена лица изјавила: "Не желим да продајем, већ желим за нашу школу да поклоним зато узмите од мога земљишта онолико колико је потребно за школу. Једино бих желела да се на дан моје славе Ђурђевдана отвори школа, да се тога дана сваке године у школском дворишту окупља омладина - народ на игранку, као и да се моја слика, коју ћу дати школи истакне на видном месту".
Пошто се на овакав начин дошло до земљишта у површини од 1 хектара, то се одмах почело са припремама за зидање прво школске зграде, а одмах затим и школских - учитељских станова. Грађани села Врњаца и Руђинаца приступили су добровољном превозу материјала: цигле, камена, креча, цемента, дрвене грађе. У овој акцији сви су учествовали како они са сточном запрегом тако и они без ње. Зидање је отпочело 1929. године, а потпуно завршено 1930. године тако да је те године већ отпочела редовна настава у новој школској згради.
Довршење школске зграде пропраћено је народним весељем у огромном броју грађана и младих и старих на дан Ђурђевдан. Баба Милунка је поклонила школи за тај дан печеног вола и прва почела коло и отворила игранку - сабор у школском дворишту.
Први наставници у новој школи у Врњцима били су Миљко Броћић и Спасоје Драгојевић. Броћић је са пуно младалачког полета ставио себи у задатак да школско двориште уреди: украсио га је цвећем, украсним шибљем, тујама, ружама испред зидане ограде, дрворедом липа и воћкама, тако да је школско двориште служило на понос школе и дивљење пролазника.